Agresivni i pasivni stil komunikacije

Pored asertivnog stila ili ponašanja, razlikujemo pasivni i agresivni stil u interakciji sa drugim ljudima.

Ponašamo se pasivno kada imamo problem da kažemo šta mislimo i osećamo. Kada se ponašamo pasivno, mi narušavamo svoja prava, ne poštujemo svoje potrebe, ne postavljamo granice u odnosu na druge ljude, u komunikaciji smo nesigurni. U osnovi pasivnog ponašanja je težnja da se po svaku cenu izbegne konflikt, a rezultat: dopuštamo da drugi kontrolišu naš život, iako to ne želimo. 

Agresivni stil u komunikaciji podrazumeva direktno zalaganje za svoja prava i izražavanje misli, osećanja i uverenja na način koji je često neiskren, obično neadekvatan i uvek ugrožava prava druge osobe.

U realnom životu, ponekad je teško razgraničiti pomenute stilove u komunikaciji. Pasivno-agresivni stil, ne tako retko zastupljen, nameće se kao četvrti stil u komunikaciji. Osobu koja se ponaša pasivno-agresivno bes «tera» da od drugih dobije ono što želi, ali je strah sprečava da to učini direktno. Svoju agresivnost osoba prerušava tako da bi izbegla odgovornost za svoje ponašanje. Ukoliko pokušate da se konfrontirate, osoba koja se ponaša pasivno-agresivno uvek može negirati postojanje namere.

Ono što je karakteristično za aserivni trening je to što asertivni trening podrazumeva pre svega rad na sebi, na svom unutrašnjem biću, na izlaženju na kraj sa mislima, uverenjima i emocijama koje nam ne donose mnogo koristi, te na pronalaženju ravnoteže između našeg unutrašnjeg sveta, spoljašnje reakcije koju manifestujemo i situacije u kojoj se nalazimo.

Trening je organizovan po radioničarskim principima, a metod rada je kombinovan: predavanja, diskusije, igranje uloga, rad u grupama, analize događaja, demonstracije, prezentacije, vežbe, roll play, simulacija,  međusobna razmena iskustava i sl.