HR konferencija-JCI Nis

Komora mladih lidera, aktivnih građana i preduzetnika (JCI Niš) organizovala je 23. i 24. maja 2013. godine dvodnevni trening o upravljanju ljudskim resursima koji je namenjen malim i srednjim preduzećima.

 

Ovaj tekst pišem prepuna utisaka povodom divne saradnje sa člavovima JCI-a na organizovanju samog projekta, i odlične atmosfere na konferenciji. 

 

Komunikacija na seminaru je bila otvorena i motivišuća. Učesnici su imali priliku da interaktivno učestvuju na konferenciji. Eminentni predavači Sandra i Srđan Prvulović, Tamara Stojanović i Milica Trajković govorili su na teme iz oblasti HR-a koje su najprovokativnije za menadžere.

 Neke od tema su bile:

Ključna stručna znanja o menadžmentu ljudskih resursa u aktuelnim uslovima poslovanja - jačanje sposobnosti, veština, samopoštovanja u primeni koncepata i HRM metoda u praksi. Seminar pruža praktične alate, pristupe i tehnike za primenu HRM koncepata. 

Kompetentani ljudski resursi - ključna stručna znanja o savremenim trendovima u profesionalnoj selekciji, upoznavanje sa tehnikama selekcije na bazi provere kompetencija kandidata. 

Kompetentno rukovođenje - jačanje veština uspešnog rukovođenja i upravljanja ljudskim resursima. 

Motivisani zaposleni - motivisanje za rad, učenje, rešavanje problema... je svakako jedan od najvećih izazova menadžera. Posebno je otvoreno pitanje kako motivisati zaposlene u aktuelnim promenjenim i promenljivim uslovima i uslovima ekonomske krize. Ipak, postoje rešenja. Kako aktivirati svoj potencijal za učenje i rad koji svaki pojedinac poseduje u većoj ili manjoj meri; kako izaći na kraj sa odlaganjem i otporima.  

Stres menadžment - Seminar pretenduje da pojača svest o ličnim uzrocima stresa, samoproceni doživljenog stresa, kao i da pruži znanja, veštine i tehnike neophodne za uspešno suzbijanje stresa i njegovih štetnih uticaja na lični i profesionalni život 

Usvajanje savremenih tehnika modernog poslovanaja – kako motivisati i podsticati ljudske resurse, kako izgraditi organizacijsku predanost, razvijati i održavati zadovoljsto poslom zaposlenih, kako konstruisati organizacionu kulturu koja će podržavajuće delovati na zaposlene a istovremeno graditi uspešnu organizaciju. 

Nova HR konferencija ce biti u septembru. Jedva čekam.

Hoću ono što mi pripada. Želim to i to.

- Ideja da uvek moramo biti na raspolaganju drugima, umesto da vodimo računa o sebi, toliko nam je duboko usađena socijalizacijom da odbijamo i da istražujemo druge mogućnosti. Opredeljujemo se za ponašanja koja se od nas očekuju, umesto da se opredelimo za ponašanja koja vode ka ispunjenu i samoostvarenju.

-  Svaki put kad se osoba potvrđuje ona šalje sledeću poruku: “Hoću ono što mi pripada. Želim to i to. Ovlašćena sam da zadovoljim i sopstvene potrebe”

-  Uz maltene svaku asertivnost prati nas osećaj krivice.Poistovećujemo vraćanje kontrole i sopstvene moći sa uzimanjem nečega od nekoga.Potrebno je da jednostavno uzmemo ono što želimo, što nam je potrebno, što zaslužujemo. 

- Trening asertivnosti podrazumeva pre svega rad na sebi, na svom unutrašnjem biću, na izlaženju na kraj sa mislima, uverenjima i emocijama koje nam ne donose mnogo koristi, te na pronalaženju ravnoteže između našeg unutrašnjeg sveta, spoljašnje reakcije koju manifestujemo i situacije u kojoj se nalazimo. 

 

 

Agresivni i pasivni stil komunikacije

Pored asertivnog stila ili ponašanja, razlikujemo pasivni i agresivni stil u interakciji sa drugim ljudima.

Ponašamo se pasivno kada imamo problem da kažemo šta mislimo i osećamo. Kada se ponašamo pasivno, mi narušavamo svoja prava, ne poštujemo svoje potrebe, ne postavljamo granice u odnosu na druge ljude, u komunikaciji smo nesigurni. U osnovi pasivnog ponašanja je težnja da se po svaku cenu izbegne konflikt, a rezultat: dopuštamo da drugi kontrolišu naš život, iako to ne želimo. 

Agresivni stil u komunikaciji podrazumeva direktno zalaganje za svoja prava i izražavanje misli, osećanja i uverenja na način koji je često neiskren, obično neadekvatan i uvek ugrožava prava druge osobe.

U realnom životu, ponekad je teško razgraničiti pomenute stilove u komunikaciji. Pasivno-agresivni stil, ne tako retko zastupljen, nameće se kao četvrti stil u komunikaciji. Osobu koja se ponaša pasivno-agresivno bes «tera» da od drugih dobije ono što želi, ali je strah sprečava da to učini direktno. Svoju agresivnost osoba prerušava tako da bi izbegla odgovornost za svoje ponašanje. Ukoliko pokušate da se konfrontirate, osoba koja se ponaša pasivno-agresivno uvek može negirati postojanje namere.

Ono što je karakteristično za aserivni trening je to što asertivni trening podrazumeva pre svega rad na sebi, na svom unutrašnjem biću, na izlaženju na kraj sa mislima, uverenjima i emocijama koje nam ne donose mnogo koristi, te na pronalaženju ravnoteže između našeg unutrašnjeg sveta, spoljašnje reakcije koju manifestujemo i situacije u kojoj se nalazimo.

Trening je organizovan po radioničarskim principima, a metod rada je kombinovan: predavanja, diskusije, igranje uloga, rad u grupama, analize događaja, demonstracije, prezentacije, vežbe, roll play, simulacija,  međusobna razmena iskustava i sl.